Volim ili ne volim
VOZOVI
Ja sam veliki fan vozova. Volim da gledam crtaće Vozić Tom i Polarni Voz. Ma bilo šta u čemu su vozovi glavna tema. Tata se nada da ću da postanem hirurg (to je prokomentarisao povodom mojih manuelnih sposobnosti), ali ja znam šta hoću: da budem mašinovođa!
Imam i još jedan, kupljen u Ikei, sa kojim mogu da se igram dva sata (taman koliko traje film). Obožavam da sklapam prugu na različite načine. Kad malo bolje razmislim, možda ću ipak da učim i budem dizajner vozova, ili čak celih železnica!
NODI I EKIPA IZ ZEMLJE IGRAČAKA
Volim Nodija. On živi u gradu gde ništa ne mora d se radi, osim da se provodi i igra po ceo dan. Nodi je patuljak, koji živi u Zemlji igračaka. Ima samo jedan policajac, ali on je dobar, nije kao oni koje tata psuje dok vozi. Tamo nema opština, skupština, pozicija i opozicija. Najbolje u svemu jeste što Nodi ima raketu, avion i auto, iako je maloletan. U Zemlji igračaka ti ne treba vozačka dozvola. Uzmeš kornet, napraviš od njega raketu i poletiš!
VIRŠLE
Za doručak, ručak, večeru! Mama je proklela dan kad me je pustila da probam ovo odvratno, nezdravo jelo. Sada, kad ništa neću da jedem, zna se da su viršle jednin način da nešto stavim u usta. Na kraju, posle ubeđivanja, pretnji i moljakanja, uzdahne duboko i skuva mi viršle. Naučio sam da se popnem i da otvorim vrata od frižidera, pa uzmem sam viršle kad me niko ne gleda. Jednom sam proboa i krišom presne da ih pojedem, ali sam ustanovio da su ipak bolje kuvane. Viršle su mi ograničene na jednom nedeljno za doručak, ali se desi da ih pojedem i više puta tako što jedno dva sata odbijam da doručkujem bilo šta drugo. Sada, kad sam naučio da proteram svoju volju… nema mi kraja!
